Finale aka. Štamparija! Godina je prošla…

Znači..ovako,sad bi ja triba neki rezime moje trkačko netrkačke godine napravit i to bi možda izgledalo dobro,bilo bi uglavnom ovako…tulum,utrka,odustajanje,mučnina,povraćanje,tuširanje,5-6 piva!Ali previše loših rezultata,previše odustajanja i previše piva nije zanimljiv tekst! Jedini plus u ciloj toj katastrofi je Velebit, a o njemu sam ono sastavio kvalitetan roman pa se neću ponavljat! Na kraju teksta se moram malo osvrnit na sve to..al neće bit dugo!

Godinu ka i svaku završimo Štamparijom,lipa je to utrkica,lip je to osjećaj kad si u grupi pravih vrhunskih zaljubljenika u prirodu,planine,trčanje…kad se ono baš finale cile te godine skupi u jedan perfektan dan,dan pun zajebancije i guštanja! Bilo nas je po meni taman onoliko koliko treba,taman ona vrhunska grupica ljudi zbog kojih i dolazim na utrke…teško je to uopće objasnit ili opisat,neki su i nedostajali ali šta je tu je !

Ekipa Cetina Adventure je uvik tu,ove godine smo pokrili sve moguće fronte,ja,Šile,Njanje,Boris(aka.Putin),Gema je falio i falila nam je kompletna ženska postava,jbg…poslovni smo ljudi … kloniranje još nije moguće!

Šta reć o Štampariji,prirasla je srcu..toliko jednostavan koncept,a napravljen iz duše! Ove godine sam za cilj ima popravit prošlogodišnje vrime minimalno 4-5 minuta,jer znam u kakvom stanju sam lani doša i kako sam završio…i čini mi se da bi i ove godine bilo isto da nije na startu bilo onog pasa Jakova Dabova…deset dana prije je počeo teror,iza tebe startam nećeš moć disat…ne daj bože da te dobijem i tako…standardno sve!

I tako je bilo,odma ujutro prije starta ni oči nisam otvorio poruka na mobitel ˝zakasnit ćeš na utrku˝… e danas neću,neću ni odustat,a neću ni lagano..porukom me samo tio podsjetit da je spreman ka avion.E sad pustit Dani i njemu da mi vade mast misecima…nema šanse! Na startu sve opušteno,ka ono turistički,a svi napeti ka puške! Dabov samo šta mi za vrat ne skače…jedva čeka start! Koncept utrke je takav da svakih 30 sekundi starta sljedeći natjecatelj i iskreno top koncept za nešto ovako,jer kad pogledaš,sve do zadnjeg natjecatelja neznaš ni di si ni koji si,tio ne tio moraš dat sve od sebe! Ja sam i bez tog koncepta zna da moram danas dat malo više,jer kad ti iza leđa puše neko ko se s Danom priprema nema popuštanja! Čak na startu držimo jedan drugom govor da gori idemo do kraja…maximalno,a da ćemo se nizbrdo malo čuvat,nije za potribu ozljedit se na kraju sezone…ahaaa!

Start5
Start..kauboji i indijanci..ništa drugo!

Uglavnom, nešto malo manje od 5km do Štamparije nešto malo više od 800metara uspona …i onda od Štamparije nizbrdo skoro istim putem ista kilometraža i ista visinska razlika samo nizbrdo! Znam od lani…do gori se moliš za ugledat tu Štampariju,a nizbrdo se moliš za ugledat još jedan brig…jer ovaj princip kamikaze spusta je prebolesan!

Ekipa lagano kreće…prvi ka i uvik Golub,šta reć…lani sat i pet minuta i nešto sitno gori doli…a nam ostalim smrtnicima cilj utrke jee doc samo do gori ispod sat vrimena! Ode ko raketa,redom iza njega,Savić,Eva,Mihotić,Roko,Koračak,Čupić,Baučić,Ostojić,Vrvilo…crem de la creme,i onda dva mrtvaca…prvo ja,pa Dabov.

Čak sam i lipo krenio…osjećam se dobro..uspio sam čak i stisnit malo i uvatit Ivanu Vrvilo,ali ka i uvik to je prvi kilometar,polako pada tempo,polako se diže nagib staze…a iza mene pas zavija..cilo vrime ga pratim,davi i davi i na drugom kilometru me lagano stiže!

 

Super skinio mi je pola minute već nakon dva,dva i po kilometra…nisam ni ja do kraja popušta,čak je on i izgubio par sekundi isprid Kuma(Nenad Keč) izvodeći svakave atrakcije isprid objektiva..hm hm..

.. ima slika al je još uvik u cenzuriranoj arhivi,tribat će nam po stare dane!

Uglavnom paščetina drži svoju prednost..ali samo do Štamparije,gori kad san ga na okretu ugleda…u očima mu se vidilo da zna da je gotov!

Na okretu..uzimamo Slobodnu i kreće urnebes. Imali smo neku okladu,da nijedna utrka između nas ne vridi sve do Grebbeninga 2019-te…da ćemo tu dat sve od sebe pa ko koga!Ali..ali..ko će to dočekat,nizbrdo se drži,ima on svoj plan ali imam i ja svoj.Letimo ko rakete,a stiže nas Teo Baučić,ubija čovik nizbrdo!Prvi tren mi ništa nije bilo jasno,ili smo stvarno prespori ili on leti…izgleda da je bilo to drugo! U međuvremenu stižemo i mi neke natjecatelje,znači dobri smo..ali ja još uvik imam izgubljenih 30 sekundi.

Krećem sad ili nikad …do cilja nekih kilometar i po odlučujem se na juriš..i stvarno,stižem njega,pa Tea..cila utrka se svela na to,na 30 sekundi..uletio sam u cilj,i čekam ..prolazi Teo,par sekundi iza njega Jakov…Dane se smije ka malo dite kad sisu vidi,pas me dobio za dvi sekunde(ima neka legenda da je Dane štopericu stisnio par sekundi ranije,da mu njegov štićenik ne pogine,al to je samo legenda 😀 ) .

Uglavnom,polomili se nismo,guštali ko budale jesmo,lanjsko vrime popravljeno za 10-tak minuta! Sve se svede na taj psihički dio,na taj bolesni osjećaj natjecanja… bilo je utrka ove godine,imao sam i ciljeva i nadanja…na nijednoj se nisam osjeća ka na ovoj! Jednostavno cilu prošlu godinu,jedino sam završio sezonu kako sam tio,s osmjehom na licu i luđački dobrim osjećajem!

Bolju najavu za sljedeću sezonu nisan moga imat,ali ka i uvik Promina će otkrit sve o meni! Za sad sam samo odlučio da sa gajbe tjedno idem na pivu dnevno! 😀 Velik je ulog da bi bio neozbiljan,izmete li me na Grebenu janje ide za marendu,zapravo ide izmetem li i ja njega..uglavnom win win situacija..samo šta će iza Grebena neko dobijat po ušima sljedećih godinu dana!

I da :     Štamparija je mama!

 

Sve u svemu….sezona mojih rezultata za zaborav,fijasko na 53km DUT-a, fijasko na Jesenicama,fijasko na Satarluku,i dobar kiks na Promini,ali bar sam je završio.

 

Velebit je highlight svega,završio sam ga(s obzirom da sam na Velebit prvi put u životu kročio dva tjedna prije utrke nije to loše)…bar to skraćeno izdanje,iako mi je iza bilo ža,ima sam osjećaj da ga imam cilog u nogama,ali ne treba biti pohlepan..ima i dogodine vrimena. Diga sam svoju psihološku granicu dužine,sjeba sam svoju psihološku granicu ne odustajanja…jer kad jedanput odustaneš gotovo je,taj film ti je u glavi svaku sljedeću utrku čim organizam ne funkcionira tip top…a to nije dobro.

Moj klub je zato skočio deset stepenica naprid, prvi Sinj Trail s manjim greškama je oduševio,Cetina Adventure Race je napokon vratila ono svoje nemoguće u svoj repertoar…ponovo je to ona prava avanturistički nemoguća utrka koju samo najspremniji i najmoćniji završavaju s osmjehom…ostali s isplaženim jezikom bez kapi krvi u sebi(ako je i završe). Organizirali smo otvorene treninge za sve željne trčanja u Sinju i okolici,u tijeku je i Zimska Divlja liga koja je već sad hit…baš ono godina iz snova.

Ciljevi za sljedeću su jednostavni,što se mene tiče Velebitu neću ostat dužan…a imam osjećaj ni on meni. Ako posao i vrime budu dopuštali…otrčat kompletnu DTL ligu i  dobit Dabova na Sivonji. Sezonu otvaram dosta dosta rano…vrhunskim događajem u Delnicama 19.01.2019-20.01.2019 Snow MTB & Trail Run 2019..čisto za zagrijavanje!

 

Što se kluba tiče,Sinj Trail dovest na jednu besprijekornu razinu…uvest ćemo i par novih detalja koji će vas sigurno oduševit. Cetina Adventure Race je u vrhunskim rukama i sigurno neće biti lagana ko lani! 😀 Gradski izazov je main event za sve kojima je Sinj u srcu i koji ga žele još bolje upoznat…vrhunski koncept!

 

Uglavnom jedan od top prioriteta će bit i ovaj blog…obeća sam davno pisat i neke review-e opreme,ali iskreno mogu za sad samo nahvalit Bauerfiend kompresivne čarape,moje Inov-8 305 Roclite i prinovu koja je zaminila legendu Suunto Ambit 3 Peak se časno umirovio,a Suunto 9 Baro pun elana mu je ukrao misto…ta tri(četri) komada opreme su sa mnom izgurali godinu bez ijedne jedine greške,da mi je netko rekao da s Bauerfiend čarapama mogu odraditi preko 350km utrka i da će i dan danas bit ka iz kutije ja bi mu reka da je lud! A i ekipa sa Sinj traila koja je pokupila nagrade od Bauerfienda nemogu  se načudit kvalitetom i izborom koji se nudi! Samo se nadam da će nas i dogodine podržat i popratit naše ambicije,jer svi znamo da se danas teško bez prave podrške može napraviti nešto kvalitetno za šire mase!

Uglavnom..doć će i taj dan..bit će blog malo aktiviniji i bit će tekstovi malo kraći…do tad samo pogledajte slike,priskočite nevažno i sljedeći tekst će sigurno biti posvećen jednom od ova tri komada opreme!

Za kraj jedna lipa galerija slika sa utrka i treninga,što iz osobne galerije,što od naših vrhunskih fotografa kojima ide i specijalna zahvala za ovo,jer dosta ovih slika probude toliko emocija i skoro svaka ima neku svoju ludu priču..Hvala im,nije lako stat na nekom vrhu cili dan i čekat nas budale da ko krepane mačke dođemo i namistimo facu za slikanje!

Ljudi dragi…Sritan vam Božić i Nova godina..nek vam se sve vaše želje ostvare i nek vas zdravlje posluži!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s