Štamparija?! Muko moja…

Samo se iskreno nadam da je slobodna ili “Dnevnik Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Dalmacije” u ono vrime 1943 izlazio jedanput misecno!

Pa ovako…nisan odavno odradio neku utrku u srid zime,ako ćemo bit iskreni nisan ni pošten trening,a sad kako sam na godišnjem i ta Štamparija i Žrnovnica nisu daleko šta nebi otiša i odradio to čudo! Da se razumimo,donekle sam zna šta me  čeka,jer na 4.5km 900 metara visinske razlike nije baš svakodnevnica.

Dobro…gledam stotinku,elita dalmatinskog trail trčanja je tu,odavno na nekoj utrci nije ovakva postava bila,konkurencija znači ne uzima odmor iza DUT-a jer od njih nitko nespreman ne dolazi na utrke(možda su se neki samo malo udebljali)! 😀

Ajde skupilo se ekipe iz mog Cetina Adventure kluba,ja,Robi,Ante,Elena,Petra pogodio nas vikend bez obaveza,pa zašto se ne ubit na Mosoru!

25073511_1724441707618308_4430016754079024337_o.jpg

Večer prije sam ima solidnu pripremu u Sinju,uglavnom alkohola nije falilo,al kad je to utjecalo na moj rezultat ionako nikad nisam spreman.Al dobro,ipak ću ovaj članak posvetit malo utrci i organizaciji,nećemo o alkoholu! 😀

 

Onda ovako…od prvog trena kad sam uša u tu borovu šumu na start utrke vidio sam da je to to. Jednostavno,opušteno,kvalitetno,bez stresa,humoristično,spontano i zabavno,normalno dok nisam starta…ono atmosfera ko u Letećim Medvjedićima…samo smo tribali zapivat,al toga je bilo poslje..ja sam uteka na ličenje .. 😀

Zapisnički stol,Dane i Marija u akciji,laptop spojen na akumulator,zastoja nigdi,iza se lagano kuva čaj,juhica…baš kao jedan lipi obiteljski piknik, a tako je protekla i cila utrka.

25311302_1734276899938101_4319486872082183652_o.jpg

Start utrke,bar za mene nešto novo,znači kronometarski,svakih 30 sekundi starta jedan natjecatelj,dok trkači startaju jedan za drugim podrška ostalih ne prestaje baš ludnica,za mene…čudan osjećaj…možda i od mamurluka. Ono kreneš,adrenalin i to,još nakon 500 metara vidiš dvoje ljudi i već misliš..oho pa ja letim,usporit ću malo…već sam minutu brži od njih…ahaaaa kako ne,nisam se ni okrenio iza mene na 10 metara dvoje ljudi,sad oni stižu mene,mislim se … koje su ovo rakete,ovi već dvi minute brži i tako u toj zbunjenosti i patnji,prođe prvi kilometar ,a ja već za odustat najlipši!Jer ako ćemo iskreno od ukupnih 9 i nešto km,protrča sam 400 metara 😀

25189037_1735308973168227_5632513103004152217_o.jpg

 

Pogled je savršen,vrime se popravilo,alkohol počeo izlazit…i eto mene na ravnici,olitiga na Texasu(ako sam u pravu)..gledam na sat 4km…evo još malo i gotovo…gledam priko pravca nigdi ja ne vidim tu famoznu Štampariju ?! Ništa mi nije jasno,al zato su tu volonteri da mi pojasne,znači nećeš pravo kako si zamislio sine mili…nego ajde livo,i trebaš izbit na onaj greben gori,i tek onda se spustit na Štampariju !Okrenem se livo gledam u daljini ekipa lagano završava uspon,jedva ih i vidim koliko su se propeli.

25311164_1736277529738038_4499894313852671112_o.jpg

Patim se ,neda mi se više ništa…al u glavi je uvik isti film,nijednu nisan odusta pa neću ni ovu.Korak po korak,više četveronoške nego šetajući dolazim blizu vrha,koncentracija se popravila kad svira Suunto…šta je sad nikad te signale ne palim na njemu..čitam display STORM ALARM,gledam nebo jedva jedan oblak na nebu ?!? Mislim daj i sat mi je počeo vadit mast da se ne izrazim drugačije. Al eto očito je pametniji od mene,jer u svoj toj mojoj patnji skrenio mi je misli na totalno druge stvari i odjednom nizbrdo….ohooo .. pa da nizbrdica postoji na Mosoru.

Doša lagano i do te Štamparije,po peti put vežem špigetu(Inov8 sunce ti majčino) uzimam slobodnu i mislim se…pa nisu ljudi za vrime okupacije bezveze utekli vamo..pa čovječe i da te tilo napast tribalo bi im godina da dodju do tebe,onda još godina da te nađu. Uglavnom skupio šta sam triba i sad samo dotrčat nazad,to ću ja za sekund…nizbrdo uvik letim.Kako ne…

Lipo sam i krenio,taman na silasku susrićem Robi-a..viče nešto za menom,ali brate ne kužim ja ništa,dotok kisika u mozak mi je trenutno na minimumu!

I da odma razjasnim,jedno je trčanje nizbrdo,drugo je skakanje nizbrdo…a tako je meni bilo. Znači prvih kilometar i po,Mosor baš pokaže ono svoje najlipše,i kad ti misliš da će bit lako ,e neće…pati lišino! 😀

Uglavnom,ma uglavnom ništa…spustio sam se,doša u cilj,uzeo pijet juhe,rezultat nisam zna niti me zanima,sat je pokaza 1:38 i nešto sitno,jel to dobro ili ne nisam zna.

Na brzinu sam se prisvuka,uzeo komadić soparnika i krenulo lagano prepričavanje dojmova.Milan Platiša i ja u analizi…ubio me čovik za 15minuta,a još je falio stazu i izgubio dobrih 5 min,Golub standardno prvi njemu je za gori i nazad tribalo koliko meni za gori…znači sat i 5 minuta. S Markom Hermanom pričam o situaciji sa satom i storm alarmom,kaže Marko naglo si prominio visinsku i tlak,pa ti se zato upalilo…mislim NAGLO,jedva doša do gori,bar je u mene sat to sve moga obradit ! 😀

Rezultati ko rezultati,nekad će bit bolje..nekad gore. Bitna je ekipa,bitno je to svo druženje i jednostavno vrhunski osjećaj kad si u tom krugu ljudi koji su toliko dobri i zabavni da je to jednostavno čudo jedno.Malo smo prošli i naš klubski najveći projekt,Sinj Trail..poznavajući njih,a i našu ekipu iz kluba,to će jednostavno biti utrka koja se nesmi propustit.Podršku Dalmatinske Trail Lige imamo,iskustvo i znanje imamo,dobru volju imamo ..

Na kraju krajeva sad smo i bogatiji za jedno veliko veliko iskustvo,zvučat će otrcano ali tako je..nije sve u novcima…puno toga je u ljudima.

 

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s